SARTR – PROJEKAT “CHOROS”

logo
Trajanje
Disciplina
Iznos
200000
Status
Program
Kultura

Chôros je jedan od projekata podržanih od programa Kreativna Evropa, u kojem su učestvovali predstavnici iz centra i periferije Evrope i iz njenog susjedstva – iz Francuske, Bosne i Hercegovine, Portugala, Gruzije i Maroka. Partnerski timovi su tokom realizacije projekta razmjenili iskustva u domenu scenskih umjetnosti. Glavni ciljevi saradnje bili su kreiranje inspirativnih kulturnih događaja, koji će privući širu publiku; iniciranje novih kulturnih kretanja, koja će aktivirati zajednicu; povezivanje profesionalaca iz različitih oblasti (umjetnost, obrazovanje, nauka) na lokalnom i međunarodnom nivou i razvijanje novih poslovnih modela kroz analizu prednosti i nedostataka trenutne ekonomske situacije. 

 

Sarajevski ratni teatar je u projektu učestvovao kao partner, a o toku realizacije i rezultatima govorila nam je Hana Karadža, producent i program-menadžer SARTR-a i koordinator projekta. Lider je bio teatar Image Aiguë iz Liona, nezavisna pozorišna trupa, čiji direktor je već sarađivao sa nekadašnjim direktorom SARTR-a, pa su se zbog toga odlučili na učešće u zajedničkom projektu. Glavne aktivnosti projekta Chôros u Sarajevu bile su radionice za mlade. Učesnici su se obrazovali kroz pripremanje francuske predstave „L’homme qui marche“ („Čovjek koji hoda“). 

portret Hana Karadža

Foto: Hana Karadža


Aktivnosti vezane za projekat počele su 2014. godine, kada se SARTR prijavio za učešće u saradnji. Nakon uspješne aplikacije održani su prvi sastanci, a sve je završilo izvođenjem predstave u Francuskoj, u ljeto 2016. godine. Projekat Chôros dobio je 200 000, 00 eura iz fonda programa Kreativne Evrope, što je maksimalan iznos za manje projekte. U SARTR-u su se koncentrisali na pokrivanje troškova radionice i snimanja i fotografisanja, za šta su morali angažovati profesionalce van teatra. 

Ovo je bio prvi projekat, u kojem je učestvovao novi menadžment Sarajevskog ratnog teatra, tako da učesnici nisu tačno znali šta ih očekuje. U početku im je bilo teško, međutim, imali su podršku predstavnika partnera lidera, koji su bili vrlo susretljivi i uvijek spremni da pomognu. Tokom realizacije projekta uspostavili su komunikaciju i sa ostalim partnerima i našli zajedničke teme. To zbližavanje različito ustrojenih kulturnih institucija iz različitih zemalja bilo je veliki izazov i pozitivna strana saradnje. Dobili su priliku da putuju, upoznaju druge kulture i vide kakva je pozicija njihove ustanove u odnosu na slične ustanove u drugim sredinama. S druge strane, nedostatak ovakvog projekta je to što se nakon njegovog završetka prekida saradnja. Karadža smatra da se prije apliciranja za neki od projekata Kreativne Evrope treba dobro razmisliti o budućnosti povezivanja institucija - da li se saradnja nakon završetka projekta može nastaviti i da li će učesnik projekta stečena znanja i vještine moći iskoristiti u daljnjem radu. Preporuka je pažljivo razmotriti detalje projekta i u to uložiti veći dio vremena potrebnog za ispunjavanje aplikacije.

Tokom priprema i realizacije projekta članovi SARTR-ovog tima imali su svesrdnu podršku lidera projekta, ali neki od problema se nisu mogli riješiti dobrom komunikacijom sa glavnim partnerom. Najveći problem je bila finansijska situacija Teatra i nedostatak profesionalaca neophodnih za realizaciju projekta. Sarajevski ratni teatar je ustanova, čiji tim može pokriti vlastite potrebe, ali za vanredne aktivnosti mora angažovati honorarce, koji bi pomagali u organizaciji. Po mišljenju Hane Karadže, finansije, uložena energija i vrijeme su se mogli bolje rasporediti da su ciljevi bili realnije postavljeni, da su radionice bile konciznije, a institucije-učesnice srodnije. U trenutku kada su se sudionici bolje upoznali i konačno pronašli način zajedničkog funkcionisanja, projekat je bio završen, a nastavak saradnje zahtijeva puno vremena i novca.

SARTR nije imao dodatne sponzore pri realizaciji projekta, ali njihovi troškovi nisu bili veliki, pa su ih uspjeli pokriti platama učesnika i kompenzirati korištenjem vlastitog prostora, u kojem se tokom sedam dana nisu održavale redovne aktivnosti. Inače, 40% troškova projekta, koje ne pokrivaju sredstva iz fonda Kreativne Evrope, nadoknađuju se prevashodno iz plata uposlenika, a ostatak novca se traži od državnih institucija. Zadnja instanca su sponzori. 

Svaki projekat je prilika za učenje i stjecanje novih vještina. Samo apliciranje za projekat je korisno iskustvo, bez obzira da li će prijedlog biti prihvaćen ili ne. SARTR ima vrlo pozitivno iskustvo rada na projektu, koji je komplikovaniji od onih, kakve su navikli realizirati u svojoj ustanovi. Misle da našoj državi nedostaju ljudi, koji bi zaposlenike u institucijama podučavali kreiranju, pisanju i prijavljivanju projekata. Tim SARTR-a ponosan je na uspješnu aplikaciju, ali to je bio rezultat ogromnog zalaganja, učenja u hodu i potpore, koju im je pružio voditelj projekta. Karadža smatra da bi se trebalo raditi na sistemskom obrazovanju kadra, koji bi se obučio za rad na projektima. Naše institucije još uvijek ne shvataju ozbiljno značaj ovih vještina i obim mogućnosti koje im stoje na raspolaganju. Svaka od institucija u svakom trenutku ima bar jedan do dva projekta, koji bi bili vrijedni realizacije. Postojanje stručnih timova, sastavljenih od prevodilaca, ljudi obučenih za ispunjavanje aplikacija i drugih stručnjaka olakšalo bi im pristup informacijama, ponudama, fondovima, grantovima.

U toku realizacije projekta Chôros učesnici su imali brojne radionice. Prvi susret, u Portugalu, protekao je u upoznavanju učesnika, ali u Maroku, Gruziji i u BiH radionice su bile glavna aktivnost. Sarajevska radionica u SARTR-u bila je javno predstavljena, a nakon toga je odigrana i predstava, na koju je ulaz bio slobodan. Ista predstava je odigrana još tri puta – u sarajevskom Gerontološkom centru, Montessori vrtiću i u Dječijem domu Bjelave. U SARTR-u su se trudili da projektne aktivnosti predstave što široj publici. Uz poziv na besplatnu predstavu, pozvali su i sve zainteresovane tinejdžere da se priključe radionicama. Nakon probnog prvog dana većina učesnika je nastavila dolaziti (njih oko 25). Svako je imao priliku ili da gleda finalnu prezentaciju ili da u njoj i sam učestvuje. 

 radionice Sarajevu 

Foto: Radionice u Sarajevu

Sarajevski ratni teatar je ove godine aplicirao za sredstva sa novim projektom, ovoga puta kao lider. Partneri bi im trebali biti dva plesna studija, jedan iz Hrvatske, drugi iz Slovenije. Već ranije su uspješno sarađivali i Karadža je sigurna da će novi projekat biti uspješan i koristan za buduće bosansko-hercegovačke akademske umjetnike. Planira se da se profesionalnim glumcima i studentima završnih godina studija na umjetničkim akademijama ponude plesne i koreografske radionice i učiniti nešto za njihovo osposobljavanje u domenu scenskog pokreta. U SARTR-u smatraju da bi se time otvorile nove mogućnosti za njihov budući profesionalni angažman.

Onima, koji razmišljaju o prijavljivanju na neki od konkursa programa Kreativna Evropa, Hana Karadža poručuje da krenu na vrijeme, da dobro razmisle o tome šta žele i da, za početak, potraže lider-partnera, koji im najbolje odgovara. Preporuka je svakako se prijaviti, bez obzira na eventualni neuspjeh. Što se više prijava podnese, veće su šanse za prolazak, a što više naših institucija aplicira, veća je vjerovatnoća da će neki od bosansko-hercegovačkih projekata biti podržan, a to je uspjeh za naše cjelokupno društvo.